Млада Њемица завршила хуману мисију у Бијељини: Научила српски и подигла игралиште

За разлику од већине младих који у потрази за бољим животом сањају да оду у иностранство, волонтерка Софи Тидман из Њемачке је тешка срца спаковала кофер и напустила Бијељину, у којој је боравила годину.

12
  Baner-tri-sobe kolubara_baner_1  

Њен повратак кући тешко је пао и многим вршњацима ове двадесетогодишњакиње, који су кроз дружење и смијех многим суграђанима учинили живот љепшим. Ипак, резултате њене посјете Бијељини највише ће осјећати малишани из мјесне заједнице “Вук Караџић”, јер је на њену иницијативу изграђено игралиште.

– То је мој поклон граду у којем сам провела незаборавне тренутке. Хтјела сам да млади имају свој кутак за безбрижно одрастање и срећна сам што смо заједничким снагама успјели у томе – рекла је Софи на течном српском језику.

Видјевши да смо изненађени како говори, Софи нам је рекла да је српски језик савладала током боравка у Бијељини. Додала је да је три пута седмично ишла на часове и да је свакодневно разговарала са колегама, што јој је олакшало учење. Путем организације СХЛ дошла је у Бијељину, да би волонтирала у Удружењу за промоцију и образовање Рома “Отахарин”, а са ових простора понијела је огромно искуство и лијепе успомене.

Стекла је бројне пријатеље, како каже, за цијели живот. – Бијељина је веома лијепа и људи које сам упознала су дивни. Све је било фантастично – рекла је ова млада Њемица прије повратка кући. Похвалила је и рад бијељинског удружења “Отахарин”, гдје је волонтирала годину и пружала несебичну помоћ.

– То су млади волонтери који желе да направе нешто за свој град и суграђане, што је за сваку похвалу – рекла је она. Казала је да ће своју мисију наставити, а својим вршњацима савјетује да упознају друге културе, јер је то највеће богатство.

– Ако желе да имају неко ново искуство, морају бити отворени за друге људе. Мене интересују други народи и културе. Желим да упознам што више различитих људи, да са њима остварим контакте – рекла је Софи Тидман.

Истиче да је имала подршку породице за овај подухват.

– Били су ми у посјети и имали су прилику да виде како сам живјела годину. Имала сам њихову подршку од почетка – рекла је Софи. По повратку у родну земљу чекају је нове обавезе, јер планира да се упише на факултет.

– Желим да будем новинар, јер та професија спаја моје двије љубави – писање и фотографију – рекла је она.

И док се на нашим просторима волонтеризам полако развија, у свијету је то устаљена пракса, која је у појединим земљама чак и обавезна. Након Софи Тидман у Бијељину је стигла нова волонтерка Ребека Фишиз Њемачке.

– У мојој земљи постоји пракса да ученици помажу у волонтерским акцијама, посебно се то односи на одлазак у друге земље. У Њемачкој се волонтеризмом углавном баве људи који су активни на више поља – наводи ова млада дјевојка.