Дојче веле: Све Путинове побједе

Чини се да је година на измаку, из перспективе руског предсједника Владимира Путина, за Москву била и више него успјешна, а прије свега је ријеч о успјесима на спољнополитичком плану, наводи вечерас Дојче веле.

136
  Baner-tri-sobe kolubara_baner_1  

Да је Владимир Путин фармер, сада би могао да прерачунава колико му је донијела жетва. Сјеме које је руски предсједник засадио и његовао, на крају ове године доноси толико много плодова као ријетко када прије.

То је мишљење бројних западних експерата и медија који 2016. годину описују као “супер-годину” за Кремљ, као што то чини “Франкфуртер алгемајне цајтунг”.

И у Русији, чак и према Кремљу критички расположен лист “Новаја газета” закључио је да је ово за вјероватно за већину Руса била “најуспјешнија година”.

Та процјена се ипак показала као преурањена.

Путинов тобоже ружичасти годишњи биланс, гурнуо је у други план страшни атентат у Анкари у коме је један турски полицајац убио руског амбасадора у Турској.

Убица је тај чин назвао осветом за руску интервенцију у сиријском конфликту.

Због сахране дипломате, Путин је своју велику годишњу прес -конференцију помјерио са четвртка на петак.

Из Путиновог угла гледано, оно што се успјешно одвија јесте прије свега тренутна свјетска политика. При том, било је дешавања у којима је Русија играла активну улогу, али и таквих гдје се сумњало да Москва има утицаја.

На крају, било је и потпуно случајних развоја ситуације, али таквих да је Москва могла да се радује, наводи ДW.

У прву групу се убраја Сирија. Војна помоћ Москве за предсједника Башара ал-Асада, коме је пријетио пораз у рату против побуњеника, довела је до прекретнице.

Досадашњи врхунац је битка за Алеп.

За Јенса Зигерта, бившег шефа московског представништва Фондације Хајнрих Бел, Сирија је “значајан спољнополитички успех” Владимира Путина који је почео већ 2015. године.

“Русија је тако постала играч на највишем међународном нивоу”, каже Зигерта.

Слично сматра и Александер Рар, савејтник “Газпрома” и директор за истраживање Њемачко – руског форума.

Рар ипак упозорава да рат у Сирији још није завршен:

“Улога Русије мјериће се тиме како ће се ствари одвијати у Сирији”, наводи Рар.

А да се све не одвија према плановима Москве, показује Палмира.

“Исламска држава” у децембру је поново заузела град одакле је пола године раније била протејрана уз помоћ руске војске и гдје је руски Симфонијски оркестар одржао концерт који је наишао на велику медијску пажњу.

И изненађујуће брзо рјешавање конфликта с Турском, Путин би могао да укњижи као побједу, наводи ДW.

Иначе веома пријатељски однос, рапидно је погоршан након што је турско ваздухопловство крајем новембра 2015. године оборило руски бомбардер на граници са Сиријом. Русија је на то реаговала економским санкцијама.

Лед је отопило тек писмено извињење турског предсејдника Реџепа Тајипа Ердогана у јуну. Данас су Москва и Анкара поново партнери и усаглашавају свој однос према Сирији.

Осим тога, Русија је поново наставила с плановима за изградњу гасовода кроз Црно море. За Москву је тај пројекат стратешки важан како би заобишла Украјину као транзитну земљу.

Помирење са Турском је “дипломатска побједа” за Путина, каже Андреј Колесников из Карнеги-центра у Москви. Ипак, како каже, било би погрешно рећи да је Русија успјешно казнила Турску.

“Ствар је компликованија”, каже Колесников и према његовим ријечима, прагматични интереси обје земље били су важнији.

Као највећи спољнополитички успјех Моске у овој години, често се наводи побједа републиканског кандидата Доналда Трампа на предсједничким изборима у САД, преноси ДW.

Одлазећа америчка администрација и поражена кандидаткиња демократа, бивша министарка спољних послова Хилари Клинтон, пребацују руском руководству да се мијешало у изборну кампању хакерским нападима.

Москва то демантује.

Трампова побједа спада зато у категорију оних догађаја у којима улогу Москве и прије свега њен утицај на коначни резултат, није могуће јасно доказати. Али то да Русија профитира од резултата избора у САД, за експерте је неспорно.

Москва је била изненађена Трамповом побједом и утолико више се радује, вјерује Рар и каже да је “Трамп био велики добитак за Кремљ”.

Уколико наредни амерички предсједник буде, како је најавио, радио на приближавању са Русијом, и на прво мјесто буде ставио интересе умјесто система вриједности, Русија би уз помоћ тога могла “веома много да добије”, наводи ДW.

Ханс-Хенинг Шредер, бивши експерт за Русију при берлинској Фондацији за науку и политику, вјерује да је Русија на спољнополитичком плану играла ризичну игру – и да би ипак могла да побиједи.

“Ако Трамп не подржи Украјину и у Сирији почне да ради заједно са Русијом, онда су се сви ризици испоставили као храбри, али исправни”, сматра Шредер.

Реијч је о санкцијама које су прије двије године уведене због руске анексије Крима и поступака на истоку Украјине.

У Европској унији су се 2016. године множили гласови земаља, попут Италије, које су се залагале за укидање санкција. У једном тренутку је изгледало као да ће санкције бити смањене. Ипак, крајем године, ЕУ је продужила санкције за наредних шест мјесеци.

Наставак санкција са Запада спада у ријетке Путинове поразе у 2016. години, вјерује савјетник “Газпрома” Александер Рар и додаје да због санкција пати руска економија.

Још важније од укидања санкција, за Москву би могао да буде развој ситуације на тржишту нафте. Одлука држава ОПЕК-а и Русије да смање количину производње нафте и тако повећају цијене, за руску привреду је одлучујућа, верује Ханс -Хенинг Шредер.

Западни свијет са Трампом као америчким предсједником, који доводи у питање старе савезе као што је НАТО, у коме Европска унија проживљава најдубљу кризу због “брегзита”, таласа миграната и тероризма и у којој на власт долазе проруски предсједници, као рецимо у Бугарској, могло би да изазове слављеничко расположење у Москви.

О томе шта руски предсједник заиста жели и како он види нови свјетски поредак, експерти имају различита размишљања.

Ханс-Хенинг Шредер вјерује да Путин настоји да дође до неке врсте Јалте-2, нове подјеле свијета на сфере утицаја као 1945. године.

Украјина би тиме била дио руског подручја власти.

Александер Рар с друге стране верује да Кремљ прије жели нови Бечки конгрес, као 1815. године, на коме би се “велике силе усагласиле о интересима Европе”.

Кад је ријеч о свођењу биланса, експерти упућују на то да су бројни успјеси Русије у овој години били само етапне побједе. Било да је ријеч о Трампу на мјесту америчког предсједника, рату у Сирији, или подјелама на Западу, ријеч је о ситуацијама које још нису окончане и које би могле да крену у другачијем смјеру од оног коме се Москва нада.

“Мултиполарни свијет може да се инфицира хаосом”, каже Александер Рар, наводи ДW.

Московски експерт Андреј Колесников све сажима на сљедећи начин:

“Међу плодовима Путинових побједа једва да је и један плод труо”.